Prevodilac: Ivana Krivokuća Lektor: Tijana Mihajlović
Ekonomisti stotinama godina istražuju ljudsko ponašanje:
kako donosimo odluke,
kako postupamo kao pojedinci i u grupama,
kako razmenjujemo vrednosti.
Oni izučavaju institucije koje olakšavaju našu trgovinu,
kao što su pravni sistemi,
korporacije,
tržišta.
Međutim, postoji nova tehnološka institucija
koja će iz temelja promeniti način na koji razmenjujemo vrednosti,
a zove se blokčejn.
To je poprilično hrabra izjava,
ali ako ništa drugo ne zapamtite iz ovog govora,
želela bih da zapamtite da,
iako je tehnologija blokčejna relativno nova,
ona takođe predstavlja nastavak jedne vrlo ljudske priče,
a priča je sledeća.
Kao ljudska bića, pronalazimo načine
da umanjimo nesigurnost između sebe
tako da možemo da razmenjujemo vrednosti.
Jedna od prvih osoba koja je zaista istražila ideju
o institucijama kao ekonomskim sredstvima
koje bi smanjile nesigurnost koja vlada između nas
da bismo mogli da trgujemo
bio je ekonomista i nobelovac Daglas Nort.
On je preminuo krajem 2015. godine,
ali je razvio nešto što se zove „nova institucionalna ekonomija“.
A ono što je podrazumevao pod institucijama
bila su samo formalna pravila kao što je ustav,
i neformalna ograničenja, poput davanja mita.
Ove institucije su zapravo mazivo
koje omogućava funkcionisanje točkovima naše ekonomije,
a možemo videti kako se to odigrava kroz tok ljudske istorije. Ako se prisetimo vremena kada smo bili ekonomije lovaca-skupljača,
zapravo smo trgovali samo unutar strukture svog sela.
Imali smo nekolicinu neformalnih ograničenja,
ali smo celokupnu trgovinu sprovodili pomoću nasilja
ili društvenih posledica.
Kako su naše zajednice postajale sve složenije,
a trgovački putevi udaljeniji,
izgradili smo još formalnih institucija
poput banaka zbog valuta,
vlada, korporacija.
Ove institucije su nam pomogle da upravljamo trgovinom
dok su nesigurnost i složenost rasli,
a naša lična kontrola opadala.
Vremenom smo uz pomoć interneta iste ove institucije postavili onlajn.
Izgradili smo tržišta na internetu poput Amazona, Ibeja i Alibabe,
koje su samo brže institucije koje deluju kao posrednici
u olakšavanju ekonomske aktivnosti ljudi.
Kako je Daglas Nort to video,
institucije su sredstva koja smanjuju nesigurnost
da bismo mogli da se povežemo i razmenjujemo razne vrednosti u društvu.
Verujem da zalazimo
u još dalju i radikalniju evoluciju
načina na koji stupamo u interakciju i trgujemo,
jer po prvi put možemo umanjiti nesigurnost
ne samo pomoću političkih i ekonomskih institucija
poput banaka, korporacija ili vlada,
već isključivo tehnologijom.
Dakle, šta je to blokčejn?
Tehnologija blokčejna je decentralizovana baza podataka
u kojoj se čuva registar dobara i transakcija
preko P2P mreže.
U suštini predstavlja javni registar
toga ko šta poseduje i ko vrši transakciju čega.
Transakcije su osigurane putem kriptografije
i vremenom se ta istorija transakcija zaključava u blokove podataka
koji su onda kriptografski povezani i obezbeđeni.
Ovo stvara postojani zapis svih transakcija na ovoj mreži
koji se ne može krivotvoriti.
Zapis se kopira na svaki kompjuter koji koristi mrežu.
Ovo nije aplikacija.
Nije kompanija.
Mislim da bi ga najbliže opisalo nešto poput Vikipedije.
Na Vikipediji se sve može videti.
To je složen pregled koji se stalno menja i ažurira.
Na Vikipediji možemo i pratiti te promene tokom vremena,
a možemo praviti i sopstvene stranice,
jer su one u suštini samo infrastruktura podataka.
Vikipedija je otvorena platforma koja skladišti reči i slike,
kao i promene tih podataka u vremenu.
Što se tiče blokčejna,
možete ga zamisliti kao otvorenu infrastrukturu
koja skladišti mnogo različitih vrsta dobara.
Skladišti istoriju nadležnosti,
vlasništva i lokacija
dobara poput digitalne valute bitkoin,
drugih digitalnih dobara
kao što je pravo vlasništva na protokol interneta.
To može biti uverenje, ugovor,
stvarni objekti,
pa čak i lične informacije koje se mogu identifikovati.
Naravno, postoje i drugi tehnički detalji vezani za blokčejn,
ali u suštini, tako on funkcioniše.
To je javni registar koji skladišti transakcije u mreži
i koji se kopira, tako da je vrlo bezbedan i teško ga je nepropisno koristiti.
To me navodi na moju poentu
o tome kako blokčejn smanjuje nesigurnost
i kako zbog toga obećava da će promeniti naš ekonomski sistem
na drastične načine.
Dakle, nesigurnost je donekle velik pojam
u ekonomiji,
ali ja želim da prođem kroz njena tri oblika
sa kojima se susrećemo u skoro svim svakodnevnim transakcijama,
a gde blokčejnovi mogu da imaju ulogu.
Susrećemo se sa nesigurnostima kada ne znamo s kim imamo posla,
kada nemamo uvid u transakciju
i kada nemamo pravo na regres ukoliko nešto pođe po zlu.
Razmotrimo prvi primer kada ne znamo s kim imamo posla.
Recimo da želim da kupim polovan pametni telefon na Ibeju.
Prva stvar koju ću da uradim je da istražim od koga kupujem.
Da li je iskusan korisnik?
Da li ima dobre komentare i ocene ili uopšte nema profil?
Komentari, ocene, znakovi odobravanja -
to su potvrde o našim identitetima
koje sakupljamo danas
i koristimo da bismo umanjili nesigurnost u pogledu toga sa kim poslujemo.
Međutim, problem je što su veoma fragmentovane.
Pomislite samo koliko profila imate.
Blokčejnovi nam omogućavaju da stvorimo otvorenu, globalnu platformu
na kojoj možemo čuvati potvrde o bilo kom pojedincu
iz bilo kog izvora.
Ovo nam omogućava da stvorimo
prenosivi identitet koji kontrolišu korisnici.
U pitanju je više od profila;
to znači da možete selektivno razotkriti
različite svoje atribute
da biste olakšali trgovinu ili interakciju,
na primer, da vam je vlast izdala ličnu kartu,
ili da imate više od 21 godine,
otkrivanjem kriptografskog dokaza
da ti detalji postoje i da su zvanično potvrđeni.
Posedovanje ovakvog prenosivog identiteta
u okviru fizičkog i digitalnog sveta
znači da možemo da vršimo najrazličitije razmene
na potpuno nov način.
Dakle, govorila sam o tome kako blokčejn može umanjiti neizvesnost
u pogledu toga sa kim imamo posla.
Druga nesigurnost sa kojom se često suočavamo
je neraspolaganje jasnim uvidom u naše interakcije.
Recimo da ćete mi poslati taj telefon poštom.
Ja želim da imam neki stepen uvida.
Želim da znam da je proizvod koji sam kupila isti taj koji stiže poštom
i da postoji neki zapis o tome kako je došao do mene.
To važi ne samo za elektroniku kao što su telefoni,
već za razne vrste robe i podataka,
stvari kao što su lekovi, luksuzna roba,
bilo kakve podatke ili proizvode za koje ne želimo da budu falsifikovani.
Problem u mnogim kompanijama,
naročito u onima koje proizvode nešto tako složeno kao pametni telefon,
je da vrše nadzor nad svim tim različitim dobavljačima
u okviru horizontalnog lanca snabdevanja.
Svi ti ljudi koji učestvuju u pravljenju proizvoda
nemaju istu bazu podataka.
Ne koriste istu infrastrukturu,
tako da postaje zaista teško jasno videti kako se proizvod vremenom razvija.
Korišćenjem blokčejna,
možemo stvoriti zajedničku stvarnost za nepoverljiva lica.
Pod tim podrazumevam
da se sve te tačke u mreži ne moraju međusobno poznavati
niti verovati jedne drugoj,
jer svaka ima mogućnost
da sama nadgleda i utvrđuje validnost lanca.
Ponovo se setite Vikipedije.
To je baza podataka koja se deli,
i iako ima više čitalaca
i više pisaca u isto vreme,
ima samo jednu istinu.
To možemo stvoriti korišćenjem blokčejnova.
Možemo napraviti decentralizovanu bazu podataka
koja ima istu efikasnost monopola, a da ne stvara centralni autoritet.
Tako svi ti dobavljači, razne vrste kompanija,
mogu stupati u interakciju koristeći istu bazu
i bez poverenja jedni u druge.
To za potrošače znači da možemo imati mnogo više transparentnosti.
Dok predmet u stvarnom svetu putuje,
možemo videti njegov digitalni sertifikat ili token kako se pomera na blokčejnu,
pridodajući mu vrednost dok se kreće.
Ovo je čitav novi svet u pogledu naše vidljivosti.
Govorila sam o tome kako blokčejnovi mogu smanjiti našu nesigurnost
u vezi sa identitetom
i kako menjaju ono što podrazumevamo pod transparentnošću
kod razmena koje su složene i na velikoj udaljenosti,
kao u lancu nabavke.
Poslednja neizvesnost sa kojom se često suočavamo
je jedna od najraširenijih, a to je neispunjavanje dogovora.
Šta ako mi ne pošaljete telefon?
Da li mogu da povratim novac?
Blokčejnovi nam omogućavaju da zabeležimo kod,
obavezujući ugovor,
između pojedinaca
i zatim garantujemo da će ti ugovori biti ispunjeni
bez primene sile trećeg lica.
Ako pogledamo primer sa telefonom, mogli biste pomisliti na uslovni ugovor.
Vi finansirate taj telefon,
ali ne morate da date novac
dok ne potvrdite da su ispunjeni svi uslovi -
da ste dobili telefon.
Mislim da je ovo jedan od najuzbudljivijih načina
na koje blokčejn umanjuje našu nesigurnost,
jer to u izvesnoj meri znači
da možemo srušiti institucije i njihovu primenu.
To znači da veliki deo ekonomske aktivnosti ljudi
može biti kolateralizovan i automatizovan
i da može pogurati do krajnjih granica dosta ljudskih intervencija,
na mesta gde se informacije premeštaju iz stvarnog sveta u blokčejn.
Mislim da bi Daglasa Norta verovatno oborila s nogu,
u vezi sa ovim korišćenjem tehnologije,
činjenica da upravo ono što omogućava da funkcioniše,
baš ono što blokčejn čini sigurnim i proverenim
jeste naše međusobno nepoverenje.
Umesto da nas sve naše nesigurnosti
usporavaju i zahtevaju institucije
kao što su banke, vlade i korporacije,
zapravo možemo iskoristiti svu tu kolektivnu nesigurnost
i upotrebiti je da sarađujemo i razmenjujemo više, brže i otvorenije.
Ne bih da steknete utisak
da je blokčejn rešenje za sve,
mada su mediji rekli da će okončati siromaštvo u svetu,
da će takođe rešiti problem falsifikovanja lekova,
a moguće i spasiti prašume.
Istina je da je ova tehnologija u svom začetku
i da ćemo morati da vidimo odvijanje mnogih eksperimenata
i verovatno njihov neuspeh
pre nego što zaista budemo razumeli sve primere korišćenja
za našu ekonomiju.
Postoji gomila ljudi koji rade na ovome,
od finansijskih institucija do tehnoloških kompanija,
startapova i univerziteta.
Jedan od razloga tome je to što nije u pitanju samo ekonomski razvoj.
To je, takođe, inovacija u informatici.
Blokčejnovi nam pružaju tehnološku sposobnost
stvaranja zapisa o razmeni ljudi,
o razmeni valuta,
raznoraznih digitalnih i fizičkih dobara,
pa čak i naših ličnih atributa
na potpuno nov način.
Tako na neki način
postaju tehnološka institucija
koja ima mnogo prednosti tradicionalnih institucija
koje smo navikli da koristimo u društvu,
ali to čine na decentralizovani način.
To se odvija pretvaranjem mnogih naših neizvesnosti
u izvesnosti.
Zato mislim da treba da počnemo da se pripremamo,
jer ćemo se uskoro suočiti sa svetom
gde raspodeljene, autonomne institucije
imaju prilično značajnu ulogu.
Hvala.
(Aplauz)
Bruno Đuzani: Hvala ti, Betina.
Mislim da razumem šta predstoji,
a to pruža mnogo potencijala
i složeno je.
Kakva je tvoja procena u vezi sa brzinom usvajanja?
Betina Vorberg: Mislim da je to veoma dobro pitanje.
Moja laboratorija je prilično fokusirana
na kretanje putem firmi i vlade,
jer je blokčejn zapravo složena tehnologija.
Koliko vas zaista razume kako internet funkcioniše?
Ali ga koristite svakoga dana,
i zato mislim da se donekle suočavamo sa istom idejom Džona Skalija
da tehnologija treba da bude nevidljiva ili prelepa,
a blokčejn trenutno nije nijedno od ta dva,
pa je pogodniji za one koji baš rano usvajaju nove stvari,
koji ga kapiraju i mogu da se igraju sa njim,
ili za pronalaženje najboljih primera korišćenja
kao što su praćenje identiteta, imovine ili pametnih ugovora
koji se mogu koristiti na tom nivou firme ili vlade.
BĐ: Hvala. Hvala što si došla na TED.
BV: Hvala.
(Aplauz)
